Synopsis
„Ljubav bi hteo da smestiš u svoju definiciju, ali kada to budeš uspeo, nećeš više voleti, jer kada čovek zna zašto voli, onda više ne voli. Ruska pesnikinja Ana Ahmatova ljubav je nazvala petim godišnjim dobom. Začarani ljubavlju doživljavamo svet u dotle njegovim nevidljivim lepotama, preobražavamo se i sami sebe ne prepoznajemo. Oni koji tako dožive ljubav znaju da žive i od uspomene na nju. Ti sve to imaš, ali ljubav je stanje koje ima svoje faze. U početku ona previše traži i uzima od čoveka i kada takvo stanje predugo traje, iscrpljujemo se. Prava sreća je, u stvari, stanje mira, punoće, sigurnosti, zadovoljstva sobom. Zaustavi nemir, podari spokojstvo duši, srcu uravnotežene otkucaje, jer sreću je lakše naći nego je zadržati. Nalazio si ti sreću, sigurna sam i više puta, ali nisi umeo da je zadržiš. Imaš vremena, sam si rekao da se još uvek nadaš, a to je već mnogo. Tvoja nada je dostigla onaj najviši oblik, a to znači da si savladao očaj i ako je sada izgubiš, više za nju nikada znati nećeš. Iluzije su ti hrana, a nada ti je najbolji drug na putu kojim si odavno pošao. Ona je ta koja ti taj put čini shvatljivim i prijatnim, ona je sama po sebi jedna vrsta sreće...“
